Градоначелник Лесковца обишао радове на изградњи водоводне мреже у Горњој Јајини
- 18. novembar 2024
- 32 pregleda
-Ово је књига о напору војника и граничара да одбране границу која им је
поверена на чување. Можда је 1998. година била и крвавија од 1999. јер
нисмо знали ни где су нам непријатељи, ни где су наши. Тако да смо 1999.
годину прихватили као „друго полувреме" са спремним војницима. Били су
то прекаљени борци. Дани 1999. године су били такви да смо у шали
говорила да идемо у пакао да се одморимо. На један квадратни километар
дневно је падало по неколико хиљада пројектила различитог калибра - речи
су заставника Братислава Анђелковића са синоћњег представљања књиге
„Крвава граница“, аутора потпуковника Драгутина Димчевског у
власотиначком Културном центру.
Разговори о овој књизи свуда изазивају много емоција како публике, тако и
говорника, који су учесници битке на Кошарама 1999. Тако је било и синоћ у
Власотинцу, где је публика са великом пажњом слушала приче учесника
једне од најзначајнијих битака у новијој српској историји.
-Зашто Крвава граница? То је граница која никада није била мирна. Карауле
су добијале имена по граничарима страдалим од стране албанских
терориста још од 1953. године – подсетио је бригадни генерал Зоран
Лубура.
Војник Мирко Костић је био на караули „Јанко Илић" на Ђеравици.
-Караула Кошаре је била гротло пакла, а ми смо били на ободу. Највећи
терористички акт на граници је био 1998. године када је око 1.000 албанских
терориста ударило на Кошаре. Ова књига је гранични камен, који ће наши
наследници да изграде на врху Проклетија. То је крвава граница да крвавија
не може бити - рекао је, са пуно емоција, војник Мирко Костић.
Потпуковник Драгутин Димчевски рекао је да је одлучио да напише књигу
како догађаји са Кошара не би отишли у заборав.
-Пакао је почео 1998. године свакодневниим инцидентима, сукобима и
страдањима на граници, као атак агресије на нашу земљу. Након почетка
бомбардовања 1999. године копнена агресија на Морину и Кошаре је
почела 9. априла, када преузимам одговорност и остајем у рововима са
својим борцима који су имали између 19 и 24 године. У рововима смо
провели 67 дана – рекао је аутор књиге Крвава граница.
Госте је у име власотиначке библиотеке, као организатора и у име борачких
удружења поздравио Срба Такић, који је рекао да је Власотинце у ратовима
90-тих дало седам живота, прочитавши имена погинулих. Он је најавио да
ће библиотека наћи могућности да штампа књигу „Крвава граница“ у оквиру
своје издавачке делатности. Песму Вила са Кошара, којом је скуп отворен,
извеле ученице ОШ „Синиша Јанић“ Исидора Ранђеловић и Христина
Јовић.