U kraju gde dominira povrtarstvo u poljoprivrednoj proizvodnji i gde postoje ,
gotovo, fabrike pod plastenicima, stočari su prava retkost. Jedni od njih su Stojan
Stojiljković (74) i njegov unuk Miloš. Oni na periferiji Vlasotinca čuvaju stado ovaca.
U oboru imaju 82 grla stoke – 77 ovaca i pet koza, svi umatičeni .
-Počeo sam pre šest godina, zato što je i unuk hteo da čuvamo ovce. Imam sve
uslove, imam radnu snagu – sina, snaju, unuka…Unuk voli da radi, da ne voli ne bih
se ja mučio u moje74 godine – priča deda Stojan.
Unuk Miloš je najmlađi odgajivač ovaca u vlasotinačkom kraju. Kaže da voli
stočarstvo uopšte, a ovčarstvo posebno. Zavoleo ga je kao mali i danas radi sa
dedom. Namera mu je da proširi stado . On je preuzeo posao oko pripreme stočne
hrane za šta ima dobru mehanizaciju i dovoljno obradive površine zemlje.
-Kupili smo prošle godine rotacionu kosu, sakupljač sena, balirku, imamo u planu da
kupimo novi traktor…videćemo – ređa Miloš planove.
-Ovce rase virtemberg čuvam na preporuku veterinara. Imaju dobro meso. Ostavio
sam 14 grla za podmladak – dodaje starina Stojan. Na pitanje da li mu se finansijski
isplati u dahu kaže:
-Ove godine je odlično išla prodaja jagnjadi, ni jedno nije otišlo ispod 350 dinara po
kilogramu.
Naglašava da sarađuje sa veterinarskom stanicom i da mu inspekcija redovno dolazi
u kontrolu. Tvrdi da, za sada, tu nema nikakvih problema. Nedostaje mu izlaz do
najbližeg pašnjaka, ali se nada da će i to rešiti uskoro.