У периоду од 19.10. до 03.12.2021. године, археолошки одсек Народног музеја у Лесковцу
је успешно реализовао пројекат „Рекогносцирање археолошких локалитета на територији
општине Лебане“. Пројектни тим су чинили археолози: кустос Владимир Стојановић -
руководилац пројекта, музејски саветник Јулијана Пешић, музејски саветник Смиља Јовић
и виши кустос Владимир Стевановић. Исти тим је 2018. године добио награду Михаило
Валтровић од стране Музејског друштва Србије као најбољи стручни тим у Србији.
У наведеном периоду извршен је обилазак свих 39 села у општини Лебане.
Евидентирано је 130 локалитета у 37 насељених места. Од овог броја 87 локалитета нису
до дада евидентирани у археолошкој литератури. Десет локалитета су вишеслојна – има
остатака више епоха на једном локалитету, па је укупан број локалитета већи, када се
разврстају по епохама. Забележено је 19 локалитета који садрже остатке из доба
праисторије - од тога је 11 нових, а два локалитета су вишеслојна. Из римског и
рановизантијског перида евидентирано је 43 локалитета. Од тог броја девет локалитета су
вишеслојни, а нових је 27. Највише евидентираних локалитета потиче из средњег века
–укупно 74. Од тога су 8 локалитета вишеслојни, а 49 је нових. За пет локалитета није
било могуће одредити којој епохи припадају.
Пројектом „Рекогносцирање археолошких локалитета на територији општине
Лебане“ су на самом терену и у непосредном контакту са мештанима проверени сви
локалитети у селима који нису обухваћена ранијим истраживањима, а у којима су
забележени остаци прошлости у старијој литератури, катастарским листовима,
казивањима савременика и сви подаци о случајно пронађеним налазима који су доспели у
Музеј од стране сарадника. Такође је извршена допуна података за већ регистроване
археолошке локалитете. Теренском проспекцијом и у интервјуима са мештанима са
територије коју покрива општина Лебане, извршен је преглед терена и бележење свих
података који указују на места где се могу очекивати могућа налазишта.
Посебна пажња посвећена је топонимима места, који су указивали на постојање
одређених остатака материјалне културе у том подручју. Сваки површински налаз је
убележен према координатама основне мреже. Забележени су подаци о изгледу
локалитета текстуално, фотографијама, видео снимцима и GPS-ом, којим ће се на
топографској карти и прецизно лоцирати положај. Прикупљени су површински налази
помоћу којих ће се прецизније одредити хронологија и врста локалитета. Након теренског
истраживања извршена је систематизација локалитета по периодима. У току је израда
детаљне дигитализације стања на терену, а што подразумева фотографисање, техничку
документацију и видео документацију.
Крај пројекта подразумева и припрему за публикацију резултата археолошког
рекогносцирања општине Лебане, и на самом крају монтажа кратког документарног
филма, састављеног од видео материјала сакупљеног за време трајања пројекта.
Значајна депопулација удаљених села у брдско-планинским крајевима јужне
Србије указује да ова област треба да буде приоритет установа заштите културног наслеђа
и надлежног Министарства током следећих година. Уколико се археолошка
рекогносцирања оваквих области не буду спровела у релативно скоријем временском

периоду, прети нам опасност да стручњаке на терену неће имати ко да упути или одведе
до одређених локалитета. Исто тако, дивљи археолози и археоаматери користе овакво
стање за уништавање археолошких локалитета и покретних културних добара, па би
присуство службених лица из надлежне музејске институције имало и превентивни
карактер.